Da li ste se ikada zapitali zašto se osećate pospano nakon obilnog ručka ili zašto ste ponekad puni energije kasno uveče? Odgovor se često krije – na tanjiru. Hrana koju jedemo ima direktan i dugotrajan uticaj na naš mozak, njegovo funkcionisanje, raspoloženje i nivo energije.

Ako bismo uklonili svu vodu iz mozga i analizirali njegov sastav, videli bismo da ga najvećim delom čine masti, zatim proteini i aminokiseline, uz tragove mikronutrijenata i glukoze. Iako je mozak mnogo više od zbira svojih nutritivnih delova, svaka od ovih komponenti igra ključnu ulogu u njegovom radu.

Masti – gradivni materijal mozga

Najveći deo suve mase mozga čine masti, poznate i kao lipidi. Posebno su važne omega-3 i omega-6 masne kiseline. Ove esencijalne masti moramo unositi hranom jer ih telo ne može samo proizvesti.

Omega-3 i omega-6 masne kiseline:

• učestvuju u izgradnji i održavanju ćelijskih membrana,

• povezane su sa smanjenim rizikom od degenerativnih oboljenja mozga,

• podržavaju pravilnu komunikaciju između neurona.

Namirnice bogate ovim mastima uključuju orašaste plodove, semenke i masnu ribu.

S druge strane, dugotrajna konzumacija trans masti i zasićenih masti može negativno uticati na zdravlje mozga. Dakle, nisu sve masti iste – neke hrane mozak, dok mu druge dugoročno štete.

Proteini i aminokiseline – hemija raspoloženja

Proteini su gradivni blokovi rasta i razvoja, ali njihov uticaj na mozak ide mnogo dalje od toga. Oni se razlažu na aminokiseline, koje su prekursori neurotransmitera – hemijskih glasnika koji prenose signale između neurona.

Neurotransmiteri utiču na:

• raspoloženje

• san

• pažnju

• telesnu težinu

• nivo stresa

Na primer, određene kombinacije hranljivih materija mogu podstaći oslobađanje dopamina, serotonina i norepinefrina – supstanci koje direktno utiču na naše emocije i budnost.

Zato se možemo osećati smireno nakon tanjira testenine, ili budnije nakon obroka bogatog proteinima. Međutim, aminokiseline se takmiče za pristup mozgu, pa je raznovrsna ishrana ključ za ravnotežu neurotransmitera i stabilno raspoloženje.

Mikronutrijenti – mala količina, velika uloga

Mozgu je potrebna stalna dopuna mikronutrijenata kako bi optimalno funkcionisao.

Antioksidansi iz voća i povrća pomažu u borbi protiv slobodnih radikala koji mogu oštetiti moždane ćelije. Time se produžava sposobnost mozga da efikasno radi tokom godina.

Posebno su važni:

• vitamin B6

• vitamin B12

• folna kiselina

Njihov nedostatak može povećati rizik od mentalnog pada i bolesti mozga.

Minerali poput gvožđa, cinka, bakra i natrijuma takođe su ključni za zdrav razvoj mozga i kognitivne funkcije, naročito u ranom životnom dobu.

Ugljeni hidrati i energija – gorivo za mozak

Iako mozak čini samo oko 2% telesne mase, troši čak 20% ukupne energije organizma. Glavni izvor te energije je glukoza, koja nastaje razgradnjom ugljenih hidrata.

Ali nisu svi ugljeni hidrati isti.

Ugljeni hidrati dolaze u tri oblika:

• šećeri

• skrob

• vlakna

Hrana sa visokim glikemijskim indeksom, poput belog hleba, izaziva nagli skok šećera u krvi, nakon čega sledi brz pad. Taj pad može dovesti do:

• smanjene pažnje

• promena raspoloženja

• osećaja umora

Nasuprot tome, ovsene pahuljice, integralne žitarice i mahunarke oslobađaju glukozu sporije, obezbeđujući stabilniji nivo energije i koncentracije.

Za dugotrajnu mentalnu izdržljivost, ključno je birati raznovrsne, nutritivno bogate namirnice koje omogućavaju ravnomerno снабдевање energijom.

Svaki zalogaj je poruka mozgu

Hrana koju biramo ne utiče samo na našu liniju ili fizičko zdravlje – ona oblikuje način na koji mislimo, osećamo i funkcionišemo svakog dana. Od masti koje grade moždane ćelije, preko proteina koji regulišu raspoloženje, do ugljenih hidrata koji obezbeđuju energiju – svaki obrok šalje poruku našem mozgu.

Zato sledeći put kada budete birali šta ćete jesti, setite se: ne hranite samo telo. Hranite i najmoćniji organ koji imate.