Rok trajanja na hrani – da li zaista znači da je vreme za bacanje?

Koliko puta si otvorila frižider, pogledala datum na ambalaži i bez razmišljanja bacila hranu? Čim prođe dan označen na pakovanju, mnogi od nas pretpostave da je proizvod pokvaren i potencijalno opasan. Ali da li je to zaista tako?

Istina je da veliki deo hrane koju bacamo zapravo nije pokvaren – samo je prešao datum koji često nema veze sa bezbednošću, već sa kvalitetom. Zbog nerazumevanja tih oznaka, domaćinstva širom sveta bacaju ogromne količine hrane svake godine.

Hajde da razjasnimo šta ti datumi zapravo znače.

Kako su se pojavili rokovi na ambalaži?

Nekada su ljudi mnogo lakše procenjivali svežinu hrane. Hrana se kupovala lokalno, proizvodila u manjim količinama i brzo trošila. Miris, izgled i tekstura bili su dovoljni da se proceni da li je nešto jestivo.

Sa razvojem supermarketa i masovne proizvodnje, hrana je počela da putuje duže i stoji na rafovima nedeljama. Tada su uvedeni datumi na ambalaži – ali prvenstveno kako bi trgovci znali koliko dugo proizvod stoji u prodavnici.

Kasnije su ti datumi postali dostupni i potrošačima, ali bez jasnog objašnjenja šta zapravo znače. U većini slučajeva oni označavaju period u kojem je proizvod najboljeg kvaliteta – ne trenutak kada postaje opasan po zdravlje.

„Najbolje upotrebiti do“ ≠ „pokvareno“

Većina proizvoda je bezbedna i nakon datuma koji piše na pakovanju.

Na primer:

• Suve namirnice poput testenine, pirinča ili keksa mogu izgubiti na ukusu ili teksturi, ali to ne znači da su štetne.

• Konzervirana hrana može trajati godinama ako ambalaža nije oštećena, naduvana ili zarđala.

• Zamrznuta hrana ostaje bezbedna dugo vremena jer niske temperature sprečavaju razvoj bakterija.

• Jaja u frižideru mogu potrajati i nekoliko nedelja duže od označenog datuma.

• Voće i povrće jasno pokazuju kada više nisu za upotrebu – neprijatan miris, buđ ili sluzava površina su jasan znak.

Drugim rečima, datum često govori o tome kada je hrana u „najboljoj formi“, a ne kada postaje opasna.

Kada rok zaista jeste važan?

Postoje situacije kada treba biti oprezan.

Sveže meso, gotove salate, delikatesni proizvodi i nepasterizovani sirevi mogu brže razviti bakterije koje se ne mogu uvek prepoznati mirisom ili ukusom. U tim slučajevima je bolje pridržavati se preporučenog roka.

Takođe, kod hrane za bebe datumi su strogo regulisani i označavaju bezbednost – tu ne treba rizikovati.

Zašto je ovo problem?

Veliki broj ljudi koristi datum sa ambalaže kao glavni kriterijum za bacanje hrane. Čim prođe označeni dan – proizvod završava u smeću.

Zbog takvih navika, ogromne količine hrane završavaju kao otpad, iako su i dalje jestive. Osim što je to finansijski gubitak za domaćinstva, ima i ozbiljne posledice po životnu sredinu.

Zato stručnjaci predlažu jednostavniji sistem označavanja:

• „Najbolje upotrebiti do“ – odnosi se na kvalitet

• „Upotrebiti do“ – odnosi se na bezbednost

Jasna razlika između ova dva pojma pomogla bi ljudima da donesu informisaniju odluku.

Šta možemo da promenimo?

Najjednostavnije rešenje je zapravo vrlo praktično:

• Kupuj planski.

• Pravilno čuvaj hranu.

• Nauči da proceniš njeno stanje pomoću čula.

U većini slučajeva, pogled, miris i tekstura su sasvim dovoljni pokazatelji.

Sledeći put kada vidiš datum koji je istekao, nemoj automatski posegnuti za kantom za smeće. Zastani i proceni – možda je ta hrana i dalje potpuno bezbedna, samo nije u „idealnom“ stanju.

Manje bacanja hrane znači manje otpada, manje troškova i odgovorniji odnos prema resursima koje koristimo.

Da li ste se ikada zapitali zašto se osećate pospano nakon obilnog ručka ili zašto ste ponekad puni energije kasno uveče? Odgovor se često krije – na tanjiru. Hrana koju jedemo ima direktan i dugotrajan uticaj na naš mozak, njegovo funkcionisanje, raspoloženje i nivo energije.

Ako bismo uklonili svu vodu iz mozga i analizirali njegov sastav, videli bismo da ga najvećim delom čine masti, zatim proteini i aminokiseline, uz tragove mikronutrijenata i glukoze. Iako je mozak mnogo više od zbira svojih nutritivnih delova, svaka od ovih komponenti igra ključnu ulogu u njegovom radu.

Masti – gradivni materijal mozga

Najveći deo suve mase mozga čine masti, poznate i kao lipidi. Posebno su važne omega-3 i omega-6 masne kiseline. Ove esencijalne masti moramo unositi hranom jer ih telo ne može samo proizvesti.

Omega-3 i omega-6 masne kiseline:

• učestvuju u izgradnji i održavanju ćelijskih membrana,

• povezane su sa smanjenim rizikom od degenerativnih oboljenja mozga,

• podržavaju pravilnu komunikaciju između neurona.

Namirnice bogate ovim mastima uključuju orašaste plodove, semenke i masnu ribu.

S druge strane, dugotrajna konzumacija trans masti i zasićenih masti može negativno uticati na zdravlje mozga. Dakle, nisu sve masti iste – neke hrane mozak, dok mu druge dugoročno štete.

Proteini i aminokiseline – hemija raspoloženja

Proteini su gradivni blokovi rasta i razvoja, ali njihov uticaj na mozak ide mnogo dalje od toga. Oni se razlažu na aminokiseline, koje su prekursori neurotransmitera – hemijskih glasnika koji prenose signale između neurona.

Neurotransmiteri utiču na:

• raspoloženje

• san

• pažnju

• telesnu težinu

• nivo stresa

Na primer, određene kombinacije hranljivih materija mogu podstaći oslobađanje dopamina, serotonina i norepinefrina – supstanci koje direktno utiču na naše emocije i budnost.

Zato se možemo osećati smireno nakon tanjira testenine, ili budnije nakon obroka bogatog proteinima. Međutim, aminokiseline se takmiče za pristup mozgu, pa je raznovrsna ishrana ključ za ravnotežu neurotransmitera i stabilno raspoloženje.

Mikronutrijenti – mala količina, velika uloga

Mozgu je potrebna stalna dopuna mikronutrijenata kako bi optimalno funkcionisao.

Antioksidansi iz voća i povrća pomažu u borbi protiv slobodnih radikala koji mogu oštetiti moždane ćelije. Time se produžava sposobnost mozga da efikasno radi tokom godina.

Posebno su važni:

• vitamin B6

• vitamin B12

• folna kiselina

Njihov nedostatak može povećati rizik od mentalnog pada i bolesti mozga.

Minerali poput gvožđa, cinka, bakra i natrijuma takođe su ključni za zdrav razvoj mozga i kognitivne funkcije, naročito u ranom životnom dobu.

Ugljeni hidrati i energija – gorivo za mozak

Iako mozak čini samo oko 2% telesne mase, troši čak 20% ukupne energije organizma. Glavni izvor te energije je glukoza, koja nastaje razgradnjom ugljenih hidrata.

Ali nisu svi ugljeni hidrati isti.

Ugljeni hidrati dolaze u tri oblika:

• šećeri

• skrob

• vlakna

Hrana sa visokim glikemijskim indeksom, poput belog hleba, izaziva nagli skok šećera u krvi, nakon čega sledi brz pad. Taj pad može dovesti do:

• smanjene pažnje

• promena raspoloženja

• osećaja umora

Nasuprot tome, ovsene pahuljice, integralne žitarice i mahunarke oslobađaju glukozu sporije, obezbeđujući stabilniji nivo energije i koncentracije.

Za dugotrajnu mentalnu izdržljivost, ključno je birati raznovrsne, nutritivno bogate namirnice koje omogućavaju ravnomerno снабдевање energijom.

Svaki zalogaj je poruka mozgu

Hrana koju biramo ne utiče samo na našu liniju ili fizičko zdravlje – ona oblikuje način na koji mislimo, osećamo i funkcionišemo svakog dana. Od masti koje grade moždane ćelije, preko proteina koji regulišu raspoloženje, do ugljenih hidrata koji obezbeđuju energiju – svaki obrok šalje poruku našem mozgu.

Zato sledeći put kada budete birali šta ćete jesti, setite se: ne hranite samo telo. Hranite i najmoćniji organ koji imate.